Топола

Tpohn одол,ак.

Критика сазнања и теорија сазнања.

§ 16. Догматизам, скептицизам, критицизам. У односу на прверење у човечију способност сазнања, философија je најпре дошатнчка. затим скептпчка пна послетку критичка; али-се прн том с времена на време дешава и враћање ионова у неку ранжју фазу. Догматпч к. ж м називамо онај праваж мишљења. који резултатима опажања нли мжшљења иокдања потпуно поверење, ii уверено je. да je свет заиста такав каквог га олажамо п каквог га у мислпма копструишемо. Догматичан je у своме мишљењу и делању наиван човек који не философише, пошто му никако н не пада на ум да сумња у тачност својпх сазнања и.пи чак у могућност сазнања. Догматичка je п религпја. пошхо тврдо верује у пстинитост својих учења. чак н онда. нли нарочито онда. када je њима предмет надчулно, оно што се налази изван сваког могућег искуства. Али je псто тако догматичка ir философнја дуго време свога развитка. Платон. којп не придаје пикакву важност сведочанству чу.ла. и који верује да je нашао суштипу стварп у нематеријалним идејама или прототиповима. псто je толвко дог.млтнчан колико и Леукип н Демокрит (450. пре Хр.). за које гтварно ностоје само матерпјални атоми п празан простор. Дек а р т ( 1596 —1650). који почиње сумњом. али потсш налази у сопственој свести спгурну. неоспорну чињеницу. исто je толико догматпчаи колико и матерпјалистп осамнаестог п деветнаестог века. као Ламе тр п, Xолбах. Ка рл Фог т и Б пхн ер. за које стварно постоје само материја. њене особине и силе. Под скептицизм о м подразумева се. апсолутна сумња у могућност сазнања и уздржавање од сваког позптпвпог пеказа као ковзеквенца тога. Овај je лравац мишљења прво развно Ппр о н у трећем веку пре Хр. сигурно уелед супротних гледишта разиих филоеофскпх школа, п налазио врло чного присталица све до у UO3HO рпмско доба. Поихолошки мотив за систематску сумњу јесте тежња за душевним миром. Да не би билп умешапп у~етрасну