Топола

распру фнлософских и iKO.ua, мислиоцп су. онда сматрали да јр боље да нпшта не тврде. п трудилн се на све могуће начпне да дока-жу како Je то једино паметно. Мп смо са аргументима ових мпслилада прнлично потпуно упознатп*), алп не можемо рећи. да je способност људскога мпшљења добпла много тпме. Највише што се може научити од њих то je. да треба причекатп са сврјнм судом дотле док се не добпју претпоставке за одлуку. Ади се апсолутна сумња не да никако конзеквентно провести. У свакддашњем жпвоту мора се философски бкептпчар понашатн улраво тако као да je дошатнчар. У шеснаестом су веку.Монтењ и Шарон. а у седамнаестом Пј е р Бе л понова прихвагплп антнчкп скептидизам и нарочпто енергпчно бранплп гледиште, да се верске догме логички не могу доказати. Пј е р Бе л je својнм познатим енциклопедичшш речншсом, којп je сав прожет његовим скептпцизмом, јако утицао иа осамнаеети век. припремајући на једној страни просвећеност п материјализам, а на дрл т гој фдлософскн крдтицизам. Обпчно се у скептичаре рачуна и велики енглескп мислплац Дејвид Xј у м (1711 до 1776), алп његоваГ истражжвања о основним иојмовпма мишљења. особито о субстанци д каузалитету, која су од епохалне важности. п о којима ћемо доцније говоржти, нпсу више скеитпчка, него припадају већ трећем ступњу развитка, крптпцпзму. Философија je у пзвесном смислу кржтичка већ у свом иочстку. Beh самим тим што предузима да снаго?! сопственога мишљења, независно од предања, створи своје гледиште о свету, носи у себи критицизам. Али се критицизам у ужем смпслу зове тек онај правад Јшшљења, који подвргава испиту не само предаље већ ж сопствену способност сазнања. За критицизам у овом смислу нттшта нема вредности што се претходно не испита. Он пстражује могућност и границе људског сазнања, иепитује порекло п развитак напшх савиаша. иита, шта смо лично допринели да настане пскуство. д труди се да обележи граниде, између којих људско пстраживаље може да'развије своју активност с изгледом иа успех. Почетке критицизма можемо констатовати још у античкој философији. Учење елеата, које je чулима оспоравало способност сазнања; тврђење Дем(*критово, да елатко и горко. топло н хладно, као ни боје нису стварне осрбине ствари него"само"субјекTiißHii осећаји, све ово извесно дише’ критичкин духом. Онда се много изразитије и опсежније јавља у новије време код Џон а Лок е. Џорџ а Бер кл и п Дејв ид а Xју м а потреба зл : ) Снпслма ргогског локара Sextns Empiricus (око 200. иоглс ХрЛ