Топола

пспитивање нашег органа сазнања. Испихивања, која je вршио овај последњи. интензивно су утицала на Пмануела Канта. :ii он je тај који je створио и развио философскп критицнзам. После Канта није више могуће остати дрл догматизму. Није шшошто потреоно ,да се одобрава Канту свуда п у сваком погледу, алн се безусловно мора заузети став-дрема њему. Морамо иречнстпхл с питањпма која je он досхавио. пре него што лређемо на лозпхивне лосхавке. Као што се после С а в и њ а правне научне студије не смеју друкше обрађнвати него са.мо исхорлски; itao што се iroivie Да рв ин а органске форме пе смеју друкше посматратп него само у историском развитку ii биолошкп. тако вшпе није лопуштено цосле К а н т а обрађиватп философију другојачпје него критичкп! Критицизам ставља нроблем сазнања на врх философије. јер je он најосновннјп п најпресуднпји. Стога п ми почињемо с'њим | воје пзлагање фплософских проблема у ужем смислу. § 17. Проблеми сазнања. Шта нодразуменамо у обпчном говору под сазнањем? У деком иролазнику упознајем свога прпјатеља. свога дознанпка. значи исто што ii : знам да кажем нме човека којп тамо иде. познајем чноге односе у којпма се он налази, знам његово занимање. његов иознв. а можда се још сећам да сам ово или оно заједно с њнм дожпвес. Познајем једну биљку значп; у стању сам да биљку ботаннчки одреднм. да кажем њено и.ме, п познајем место' које je научно нстражнвање у систему бнљака њој одредило. Дакле. свако je сазнавање схвадање мпслпма једне садржине. која се разлпкује од самог сазнавања. Свако сазнање бива даље у форми некога суда. и ко тај суд изриче у тврдом уверењу да je дбшао до неког сазнања. тај je такође уверењ да предмет којп je иознао. или појава коју je познао. стварно постојп и да je стварно таква. незавлсно од тога да ли он то сазнаје пли не. Дакле сазнавање претпоставља. бар према општој уиотребп језнка. предмет, који посхојн самостално и којп je различит од дица које га сазнаје. Од ове обнчне језичне упохребе не разликује се много шг научно значење сазпавања. Само што њиме постаје у нашој свести јасннје. да сазиан.е не почпва једино на чулном опажању, нега да je неодходно потребна л обрада истота у мислИма. Али и научно дстраждватве сматра независно досхојање онога лпто се сазнаје као иретлоставку која се ло себи разуме. Дубља психологпја чулпога рпажања и акта суда показује