Топола

Посматрање исторнског развитка процеса сазнања. којим ћемо се у ддућем параграфу позабавити, имало бн да нам покаже, да je прагматизам схварно у праву са својим активистнчкнм схватањем иојма нстине. Пнтерпретавдја утисака, коју садржи сваки суд. уиравфена je увек на р е алп з о в а њ е. Али ако се услови за живот ксшпликују, онда се често између интерпретације и реалнзацнје увлачи краћа или дужа пауза. Тумачнмо утисак. ади то своје тумачење чувамо да га доцннје реалнзујемо. Учимо се такорећп д а суд и м о провнзорно. Као што je рекао у Хајдел■ бергу један од најенергичннјих представника прагматизма, проф. Ф. К. С. Шилер из Оксфорда, знање јесте ж остаје »срество и по. оредовање«. На крају крајева циља целокупно расуђнвање. папрема TOiie ii цела наука. реализовању. Слично je изјавио п Ернст Max* t, Само што горе поменуто време чекања жзмеђу интерпретације п реализације узима све веће димензије. Постепено ту заузпма место це л а теор и с к а наук а. Она нас учи да искуство рашчлањујемо. и да помоћу ранијих искустава и из њих изведенпх појмова економски уредимо. Тако ое налазимо све впше приморани, да одустајемо од непосредног реализовања судова. па да интерпретадпју утш ака. без шсаквог обзира на њихову доцндју реализацију. развијемо што' je могуће егзактније и потпуније. Као што смо раније виделн (§s>. плод je научнога мишљења наша способност да чнЈв е ii и ц е к о нс т а ту ј е мо. што ннје нп тако лако ни тако проото. као што се обично мисли. Али ако смо наш интелекат иомоћу науке већ толико извежбали. да можемо наша осећања. наше жеље н нагоне толико да угушујемо. да смо у стању чисто схватитп све што je објективно дато. онда нам je потребна н формула. која he изразити. да то што смо констатовали запста и представља чињенпцу незавпсну од нас. Ова je формула тео р и ск н по ј ахг ис т и и е. који je пауци неопходно потребан. једна врста сдагалишта за доцннје реалпзације. Прагматизам нпје увндео неопходност појма истпне за науку. те je стога пзазвао мпоге бескорнсне распре. Алп да научна чисто теориска истина није посдедњи цнљ свега мишљења. у томе прагматизам нма несумњиво право. Да тај крајњп цнљ одредн задатак je философије. која се тнм н разликује од науке, као што смо ранпје показалп (§ 5). Прашатнзам није никакав стручан научнп метод, него скроз фн л о с о ф ск п. Његова je трајна заслуга та. што je указао на јгесну везу између миигљења и живота, те на тај начнн приближно философију животу.

Ч Ernst Mach, Erkenntnis und Irrtum. '2. Aufl.. S. i 6 -2.

72