Топола

КАРАЂОРЂЕВ НАПАД НА БЕОГРАД (1806.).

пих резултата, као и ванредних примера чојства и јунаштва (на пр. класични пример Кнеза Иве од Семберије). 1. августа те су борбе крунисане славном победом код Мишара, толико прослављеном у лепој Вишњићевој песми, у којој два врана гаврана носе дрне гдасове несрећној љуби Кулин-капетана, и још црње изгледе;

Рани сина, пак шаљи на војеку, Србија се умирит не може!

Мишарска победа, једна од највећих у читавом устанку, добијена је под личном командом Карађорђевом и захваљујући његовој ванредној присебности и срчаности. Српско оружје однело је тога лета и две велике победе на истоку. Једну је извојевао Миленко Стојковић код Пореча, 24. јуна; а друге две Петар Добрњац на Делиграду, 4. јула и 23. августа. У великој трећој битци на Делиграду, 27. августа, у коју је стигао и Карађорђе, Срби су деФинитивно одбили турску нишку војску. Коликог' су обима били турски порази види се најбоље по томе што после тога српске чете продиру до самог Косова и угрожавају Ниш. Натерана тим и својим унутрашњим неприликама са јаничарима, Турска постаје попустљивија и преко заповедвика нишке војске, Ибрахим-пагае, нуди Србима примирје и склапа га 2. септембра. Тако је Србија, још недавно гомила бесправне раје, за две године прега-

лаштва и јуначке свести, успела да постигне не само војне урпехе, који су част њеног убогог и оскудног оружја, него и стварно (ма да не Формално) признање своје бивствености. Неоспорне заслуге за то припадају Карађорђу, „хероју тополскоме“, чија је смелост и енергија била главни чинилац успеха, као његова присебност, храброст и свест главни услов победа. Халил-ага Гушанац, са витешким признањем, писао је Карађорђу 16. октобра: „Твоје су победе заиста необичне и дивне, и то је заиста једини пример да је раја победила војске мојега султана и господара.“ Шта је тек могао рећи кад је 30. новембра, на дан Св. Андрије, готово голорука раја, под Вождовим заповедвиштвом, узела и сам Београд, и тиме свој покрет довела до. највећег и најдивнијег успеха! 17. децембра предао се најпосле и Гушанац, а 27. истог месеца Сулејман-паша са тврђавом, и тако је први Божић 1806. године, после толико векова, пропевао у слободној Србији.

После освојења Београда српски ноложај постао је у многом повољнији. Како је у то .време био објављен рат између Русије и Турске, Србима је обраћена пажња са обе стране; од Руеа да их придобију за савезнике, а од