Топола

Фппикина знали колжко Је овај морао да употребљава разлога и оиомена, да одврати Карађорђа од извесних опасних састанака с аустријеким представницима. Пајзад, ова последња понуда Аустрије, кад хоће да пошаље у. Београд свога агепта, у часу док Срби са

Русима заједнички лију крв, чивила им се готово као увреда, којујетребало кратко пресећи. Али, у ствари, они нису имали ираво. Карађорђе је иреговарао с Аустријом из пајбољих намера, желећи иомоћ и заштиту за земљу, а не да тим ојача свој положај или добије неке користи. Човек од темперамента и импудзиван, он није имао једне лжније, него, чим је осетио оиасност и изглед на неко решење, он се одмах обраћао тамо. Карађорђе, даље, није никад био добар познавалац људи, што је такође происходило од његова темиерамента, и, ирема томе, није могао прозретивидрастог Југовића; адаје тај вршиоиоверљивс услуге Аустрији било је тешко дознати. Да Карађорђе, међутим, није био неискрен и да је, шта више, све радио не кријући ни мотнва ни средстава, доказ је баш то што је све саоиштавао РодоФиникину и што се од љега дао одвраћати. Јсдна једина љегова негативна прта за Русе, која се донсклемогла тума-

чити као нека пачелна резерва, била је н.сгово неиовсрен.е ирсма тим руским иредставницима.' Али, оно је, видели смо, иотекло одатлс што су то билн људи којима еу се дале стављати примедбе, било њихову пореклу, било њихову држању. Сада је и једна и друга етрана хтела да појача сној положај; Карађорђс лре него дцђу Руси, а његови противници њиховом помо Ки. Карађорђе их лредухитри. По савету својих пријатеља, он одлучи да за своје главне противникс, Миленка, Добрњца, Јакова и Симу Марковића, уведе посебне чинове, да од њих образује владу, „попечитељство“, па да их тако задржи у Београду и одвоји од

нарбда. Остале старешине у народу учинио би војводама и иотпуно изједначио, и на тај начин уништио шихове ојшгархијске прохтеве. Врховна власт остала би, према томе, у шеговој руци и била би без опаснпх такмада. Ко не би примио

КЕЕЗ МИЛОШ 06РЕН0ВИЋ.

то иово урсђсље, имао је да напусти зсмл.у. 11а скупштини у Бсограду, почстком јануара 1811. год. ; то би и примл.ено. Добрп.ац на ту скупштину ие беше дошао, чекајући па Миленка и руску војску, а остали чланови оиозиције, у нсзнатној мап.ини, не смедоше ни да протестују. Ка])ађо})ђе јс, уосталом, све удесио да разбије I’лавно неповерење о своме раду и памерама. „Сомн.смије, ])Одившеје се в вас будто ми и на])Од наш не имјејем истипаго покровитсљства, јест неоснователно, ибо увјерит’ вас могу шчастијем нас свију, а и позпато је вам, да с начала нашега претп])ијатија в љсту 1804., при отправлснији пер-