Топола

Подобну милост соизволите по природној шнедрости и благоутробију Вашему всемидостивјејше нзлити и на наш српски народ, а ми од наше стране усиловат ћемо се вјерностју, покорностју и привјазаностју к Вашему всевисонајшему лицу удостојити се такове милости“. Капетан Раде Вучинић отишао је у Париз и понудио Наполеону да Србију учини незавионом и да узме за себе и своје гаследнике титулу „Протектора Србије“, којом ће вдадати Карађорђеи -његови потомци. Вучинићје том приликом (18. августа 1810.) уверавао Француску владу да Срби претпостављају Наполеоново покровитељство сваком другом, јер „они не би хтјели да одвоје своју судбину од судбине илирских провинција, гдје је иста вјера, исти језик, исти народ“. Још пре тога (23. јуна 1810.), капетан Вучинић изјавио је иово: „Само име Илирија, које је Француски цар ускрсио за овај народ, толико га је обрадовало да се све очи скрећу спрам његове узвишене личности, као спрам обновитеља старе његове слаце.

Колика ли ће тек бити приврженост љегова, паче и одушевљење његово, кад му Наполеон буде покровитељем." Али, сви напори Вучинићеви остадоше јалови. Политички европски заплети нису допуштали Наполеону да се живље заинтересује српским питањем. Ипак, из свега се види да је илирско име прво загрејало наш народ за ширу базу народнога јединства, показујући му га делимично и реалнзована у Наполеоновој Илирији. Великн Карађорђе није, додуше, остварио свој сан о ослобођењу и уједињењу читавога нашега народа, о чијем је јединству и робовању под Аустријом, Маџарском и Турском имао како видесмо заједио са својим саветницима и суборцима, сасвим јасне појмове. Али, семе што га посејаше Карађорђе и Наполеон брзо је никло и озеленило васкрсом модерне Србије на једној, и романтичним илирнзмом и ученим југословенством на другој страни; а плод ових напора најплеменитијих људи нашега пдемена јесте заједничка слободна држава Срба, Хрвата и Словенаца.

ФИЛИП ВИШЊИЋ.