Топола

18

стога лака ствар у свима случајевима генпјалности изнаћи епилептоидну подлогу. Укратко, од ових двеју главних Ломброзових запажањао генију, прво, да је геније у вези с лудошћу,, изазвало је оштре протесте али није зачудидо. Јери није ново. Те исте мисли налазимо код Аристотела, Платона и Демокрита. А стара је реч; ппИиш. шадпшп тјтешит зте т!хlига (ЈетепЈЈае. Аи пре њега писао је о истој ствари толико спомињани Француз Моро д Тур. Друго опажање, о епилептоидном пореклу генијалности збунило је учен свет а занудило неупућене. Тако и појам дегенерације. Јерје Ломброзо говорио о дегенерацији генија. каошто јеговорио одегенерацијилудакаи злочинца. Питало се: да ли је то могуће, да ли се уопће може дозволити схватање генијалности као делегенеративна појава. Јер заЛомброза не само да је геније дегенерисан као особа физичка већ је и сама генијалност појава дегенеративна. Ломброзов претходнпк. француски алиенист Морел схватио је дегенерацијукао последицу болесних стања или физичких или душевних. Дегенерација је девијација једног дримнтивког типа. Постоји дакле морбидна девпјација нормалног типа човека; ту девпјацију зовемо дегенерацијом. А ова ствара нови патолошкп тнп: рођеног злочинца. Злочинац је дакле дегенериран, и ми у већини случајева налазимо соматске ознаке те дегенерације, а кад их не налазимо верујемо да их ипак има јер не умемо да пх нађемо у хистотошкој, отруктури ткнва, нарочпто у грађн живчаног система. Ово нам може бпги јасно, али се пнтамо зашто дегенерирани показују злочнначке склоности, зашто је дегенерација у вези са злочинством. Билоби вероватнпје да се дегенерирани развију као кретени, идиотл,будале преразних облнка. Ето како Лсмброзо одговара: дегенерација је застој развитка, а што-