Топола

17

надражај мозга, као надражај који се у моменту надахнућа, стварања, претвара у психичку епилепсију. Наравно да је израз «епилептичне дегенерацијеа изазивао слике о психичкој декаденци, о регресији тела и духа. Нажалост овако су га схватили и понекп од ученика. Алп Ломброзо свакако није тако ми■слио.Јер већсамачињеницадаепилепсијаујеном случају производи моторну експлозију, а у другоме појаву генијалности, каже нам да су други узроци •овој лрвој појави а други генијалности. Али су слични, п не умемо за сада да их одвојимо, слични •су и постоји битна веза међу њима. Наводећи примере епилепсије и доказе у прилог својој теорији на Једноме месту каже, од речи до речи, овако; «Треба се потсетити да је уметничко стварање окарактерисано изненадношћу, и често, неприсутношћу духа и амнезиЈом као и епилепсијаж Значи дакле да постоји психолошка веза, слично стање, између епилепсије и момента стварања генијалности. Једном речн, Ломброзо, као пре њега и Французи Моро д’ Тур и Морел, налази да геиије има много сличних особина с лудаком. Попут луцака генијални Јвуди.веома чзсто потичу од алкохоличара, трауматичара, стараца, лудака и егзалтираних или необично емоционалних индивидуа. У жена. се генијалност јавља ређе, јер су жене уопште нормалније и лудост се код њих ређе јавља, па и злочин. Геније и лудак имају много заједничких психичких и соматичних особина: халуцинације, рана појава интелектуалног и сексуалног живота, моралиа не.осетљивост, анамнезије и аналгезије, неоталност и распарчаност психичке индивидуе, и т. д. По Цукарелију било би преразних облика геиијалности, исто као што имамо мноштво врсти лудости. Сваки ј е случај, и генијапности и лудости, увек иов, сличан- неким ранијим али никад истоветан. И иије