Топола

16

филозоф, критичар, бившп професор, сељак, говорнпк, астроном, физинар, музинар. Горки о себи каже како је шетао по светој Русији без одређене маршруте. Хенрик Клист три је године непрестано путовао. Јон Китс у најкраће време променио је четрдесет и трп пута место обитавања. У нас има много оваквих примера: Павле Соларић, Јоаким Вујић, Новпћ Оточанин, Марин Држић, Бартол Косић, Душан Котур и други. Нема дакле сумње; појава лутања, несталности, раширена је и код генија п ако не онако као код многпх облика злонинца и алиената. Код Ломброза ова карактеристикапонеких генија није довољно истакнута и ако ]е запазио. Она му је ипак помогла, као и констатовање епилепсије и епплептоидних облика у неких великих људи, да дође до мисјш по којој је генијалност нека врст епилепсије, епилепсија психичка, или у понеким моментима свог мисаоног живота, да је генијалност увек праћена епилепсијом. Каже за Цезара, Достојевскога, Петрарку, Молијера, Флобера, КарлаУ., Св. Павла, Хендела и многе друге да су били епилептпчари. Петра би Великога спопадали напади падавице п беса. Шатобрпјан, Бифон, Наполеон, Паганини, Шилер и Алфијери патпли су од грчева и тпкова. Шфифт иЊутон патпли су од несвестице. Али би погрешно било мислити, као што се обично ради, даје Ломброзо појавугенијалностп везао с појавомклиничкеепилепсије. Јер пре свега изгледа да је Ломброзо имао неко широко схватање епплепсије. То се внди, из самих прпмера које навађа. Ришеље је иа пр. једном умислио да се претворио у коња. Сгао је рзати и скакатп око биљара. Доцније се оовестио и није се ничога сетпо. Овај случај Ломброзо наводп као доказ епилепсије.Свакако је у једно време схватао појаву генија као дегенеративну психозу, као епплептоидни