Топола

По повратку, усхићен лепим пријемом на страни, упућује војсци пророчку наредбу у којој саопштава своје успехе и са поносом констатује, „ла су сјајне одлике и врлине Српске Војске биле, она чврста основа и она добра залога, да нас наши силни Савезници и Пријатељи не само у невољи не оставе, већ да нас баш тада још боље прихвате, да нас до краја борбе још јаче придрже, да нас свима потребама из основа понова снабду и потпуно опреме, да ускоро, у име Бога, са нама заједно пођу на Балкан против непријатеља Стободе и Човечанства, а против зла, које се тамо зацарилр, те ла Јунаци, сви заједно васпоставимо нашу милу Србију, нашу Домовину, оног витешког и мучног чувара и браниоца љчдских Права, Слободе и мирног културног рада на Балканском Полуоству, кога охолост германска, интриге Аустро-Угарске и зчвист и пакост бугарска мишљаху да сасвим униште... Наши моћни Савезници и Пријатељи, дивећи се неустрашимом и витешком држању Србије, ценећи небројене жртве Српског Народа и признајући му зрелост и способност за државни живот и културни развитак, сада су готови и вољни да нас у овој великој борби снажно помогну, да Србију створимо великом те да обухвати све Србе и Југословене, да је учинимо Силном и моћном Југославијом, која ће оправдати до сада принете жртве и одговорити захтевима новога доба, које ће настати по свршетку овог"великог и крвавог Европског Рата". Сопска Војска долази на Солунски Фронт, где је 1916. изборила Горничевскч битку, тукла Бугаре v Кајмакчаланском боју, а по том заузела Битољ. Највећи део Славе припада за све ово Краљу Александру I,

Када ie 1917. настала криза Светскога Рата: кад су Немии наступали Паризу, Румуни пропалали, Руси се ломили под ударцима Револуци : е, а Италијани после пораза код Капорета (Кобарида) бежали са Таглиамента и Пијаве, био је увек присебан. Својим енергичним и мудрим држањем умео је и знао да сачува морал Српске Впјске и њену веру у крајњу победу... И победа је дошла. Својом мудрошћу и видовидошћу умео је да назре и у најтежим моментима последнце и крај те је одсбрио, да се створи Крфска Цекларацша 7. (20.) јула 1917. год. и настајао много на томе, да је Прва Српска Добровољачка Дивизија отпочела почетком'октобра 1917. да се из Русије пребацује на Солунски Фронт. Кад је 1918. Српска Војска била већ спремна и готова за почетак офанзиве са Солунског Фрпнта, Коаљ Александар I. као Регент и Врховни Командант издао је ону чувену заповест; „Са пуном и непоколебљивом вером у Бога, напред Јунаци, у победу или Смрт“. Победа је била наша. Смрт непријатељу! Пробијени су положаји непријатеља у области Доброга Поља чему је претходио страшан артиљериски напад, почет 1. (14.)'септембра у 6. часова. Пошло се 2. (15.) напред... Кренуло се у Слободу Пораз непријатеља на: Ветренику, Добром Пољу, Козјаку, Конопишту, Вардару, Гарвану, Промету... био је страшан... Бугари су после петнаестодневне упорне и очајне борбе оборени и обезоружани. Клечали су на Овчем Пољу и молили за мир.

НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ

Kftira п