Топола

Чврсш каракшер показао je у свима па и у најсудбоноснијим моментима рата. Нико није био у стању да утиче на Њега. И, благодарећи чврстини Његовог карактера могла је Његова мудрост и да дође, кад треба и где треба, до потпуног изражаја. Потпуно дорастао показао се за улоге, које је као Регент и Врховни Командант вршио. Победоносни ратови којима се свет дивио и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, за ово су најбољи доказ. 5. Скроман је као ретко ко. Ова се особина код Њега огледала у свима поступцима, како у начину живота, тако и у одрицању нарочитих помпи и парада. Биће од интереса: ако се изнесе у прилог Његове скромности како је Он тек 17. (4) септембра 1918. год. произведен у чин ђенерала указом, који је потписао у Кастелу код Атине Краљ Петар I, Претседник Министарског Савета Никола П. Пашић у име целог кабинета поднео је Краљу Петру I. 19. јуна 1918. год. молбу за ово унапређење. Краљ Петар 1. Велики Ослободилац благоволео је примити овај предлог Краљевске Српске Владе. Али Престолонаследник Александар је изјавио жељу, да се Његово унапређење због неповољних прилика, у којима се тада налазила наша Отаџбина одложи за доцније, после победе над непријатељем. Краљ Александар Први као Регент и Врховни Командант после велике поЗеде, која нам је ослободила велики део наше земље, на поновну молбу Краљевске Владе благоволео је изјавити да прима понуђени му чин ђенерала, у коме види признање и заслужно одликовање не само Своје, већ и целе храбре Српске Војске. И, Краљ Петар I. благоволео је упутити Врховном Команданту, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру 17. (4.) септембра 1918. поводом Његова унапређења у чин ђенерала једно писмо у коме резимира рад и успехе Врховног Команданта и Војске и вели: „Оволика дела славна и велика, која су име Србиново дигла до Олимписке висине у очима храбрих војсака наших Савезника и целога света, у којима војска и њен Вођ допуњују јединствен еп, који је светска историја забележила као класични пример за подржавање народима, који љубе слободу и независност, испуњују и Моје Срце Владаоца и Оца неизмерном захвалношћу. Ја желим да дадем израза захвалности народу и војсци, подарујући њиховом јуначком Вођи, Њ. Височанству Краљевићу Александру чин ђенерала". Александар I. Краљ Југославије војник је пуних 28 годнна, читава епоха. И, Он je у тој сјаЈној и великој епохи био и остао на најистакнутијем месту, на високом пједесталу, на коме није стајао ни Томислав, па ни Душан Силни. Он као војник достојан је дивљења, заслужује опште поштовање, омиљен је свуда и на сваком месту. Он са пуним правом заслужује: све хвале свога Народа, па и хвале целога света, све славопокојке свих учених људи, државника и песника... Он је Ослободилац, Стваралац и Ујединитељ.

Ђенерап ЖИВАН Ј, РАНКОВИЋ

HAlll НАјВЕЋИ КРАЉ

Каига II