Топола

14

За све ово време бурне прошлости наше народне историје 19 столећа, Тополска црква је имала изванредан значај и због трагичне смрти Карађорђеве. По повратку у Србију, после пропасти Србије и њеног поновног пада под турску власт, Карађорђе буде убијен 1817 године, и његово тело сахрањено у Радовањском Лугу у Шумадији. Његову главу отсеку и однесу у Београд, где је покажу Београдском Везиру. Затим је у старој згради иза порушене Митрополије одеру, напуне памуком и пошаљу у Цариград, као доказ да више нема међу живима Црног Ђорђа, тог народног вожда који је толико мука и страха задавао Турцима. А лобању његову сахране у порти с јужне стране старе Саборне београдске цркве, која је била на истом месту, где и данашња сазидана 1840 године. Кнегиња Љубица, жена Кнеза Милоша Обреновића, коју је Карађорђе венчао 1807 године, из пијетета према убијеном куму, издејствује и пренесе Карађорђеве посмртне остатке из Радовања у његову Задужбину у Тополи, а Карађорђеву главу из Београда, и заједно са телом побожно је сахрани 1817 године. Тако су Карађорђеви посмртни остатци почивали у гробници његове Задужбине, коју је он себи направио у цркви пред иконостасом. Кнез Милош Обреновић је направио нову гробницу у југозападном углу цркве, оградио место и у зид ставио надгробну спомен плочу са славеносрпским натписом да „овди леже Кости Георгија Петровића Чернаго" и. т. д. Од дана када су пренесени посмртни остатци Ђорђа Петровића у његову Задужбину у Тополи, народ је долазио не само да се поклони гробу овог Великог Човека, већ да потражи и исцељења у болести, верујући у чудотворну моћ моштију овог мученика и трудбеника за народно ослобођење и уједињење. У моћ исцељења на гробу Карађорђевом веровала је и сама