Топола

15

Кнегиња Љубица, и она је, у свом великом душевном болу, бојећи се Божје казне, водила 1825 године своје синове Милана и Михајла у Тополску цркву, и полагала их на Карађорђеву гробну плочу, молећи се Богу за њихово исцељење. Много доцније, и сам Краљ Александар Обреновић, и ако претставник противничке династије, није могао а да не посети гроб овога народног хероја, и да се ту, полажући му венац, не помоли Богу за покој душе Карађорђеве и за своје здравље. Том приликом подарио је бакарни покривач за Тополску цркву, који су Аустријанци скинули за време окупације. Поред Карађорђа, у његовој Задужбини у Тополи, као и у порти, где се раније налазило гробље, сахрањени су неки чланови Дома Карађорђева, и његов буљубаша Петар Јокић. Тако је Карађорђева Тополска црква добила свој историски значај, и постала место за хаџилук свих оних, који су осетили величину његове историске борбе за ослобођење од Турака. А Шумадија продужила да буде симбол великих и дугих напора за Слободу и Уједињење све неслободне браће у једну снажну и напредну југословенску државну заједницу.