Топола

20

набављене и инсталисане за израду мермерних плоча и осталих делова, као и стубови, монолити из Караре за ношење кубета. Посао је брзо напредовао, и црква је у јесен 1912 године углавном била довршена: озидана, споља почето облагање мермером, покривена бакром, набављена звона, а изнутра толико довршена да се могла осветити.

Балкански рат био је на прагу. Краљ Петар није хтео да остави цркву неосвећену, полазећи у рат за ослобођење потлаченог Српства у Турској империји. Стога је наредио да се унутрашњост цркве само обично омалтерише, пошто је намеравао доцније да је украси фрескама. Под, улазне степенице, иконостас и часна трпеза, израђени су провизорно од венчачког мермера, по плану архитекте Јовановића. За овако провизорно довршену цркву набављене су, већином из Русије, црквене потребе за богослужење: иконе, кандила, и др., па је журно, без великих церемонија, архиепископ српски и митрополит београдски Димитрије осветио цркву 23 септембра 1912 године, и прва служба Богу отслужена у присуству Ктитора Краља Петра, његове породице, свите, министра просвете, народних посланика и народа из околине. После освећења учињен је помен у крипти. Затим је претседник одбора за грађење цркве предао Краљу Петру кључеве од цркве уз пригодан говор, нашто је Краљ изразио своју захвалност свима трудбеницима на овоме послу.

Испуњујући завет према Богу и својим претцима, Краљ Петар је сутрадан по освећењу своје задужбине на Опленцу отпутовао у Врање, да достојно искупи завет према своме народу и освети трагедију Косова... Завреме ратова: Балканског 1912, Бугарског 1913 и у почетку Светског 1914 и 1915 године, радови на монументалној задужбини Краља Петра морали су застати. Ипак се радило на