Топола

21

одржавању грађевине, на уређењу око исте, на довршавањуорнаменатанамермерној фасади, на поправљању оплата, патоса, степеница и свега онога што је провизорно и на брзину било урађено пред освећење цркве. На какав озбиљнији рад око цркве у тим тешким временима није било ни помислити, јер су сви напори Краљеви и народни, до последњег човека, били уложени у страшну и крваву борбу за слободу и ослобођење свих југословенских крајева. Та тешка борба довела је трагичне 1915 године до повлачења српске војске и једног великог дела народа кроз снежне Албанске гудуре. Стари Краљ је такође био приморан да напусти Отаџбину и да се повуче са својом војском преко Албаније. Своје последње дане у слободној Шумадији проводио је у малој кући поред своје задужбине, где му је често регент Александар долазио из главног штаба из Крагујевца, да га обавести о војним операцијама и плановима. У дубоку јесен 1915 године, непријатељ је заузео Србију, и почео да угњетава, веша и интернира српски народ. Затим је ишао и даље. Почео је да скрнави цркве и задужбине. Ни црква Св. Ђорђа на Опленцу није остала поштеђена. Непријатељ је поскидао и однео сав бакарни покривач са кубета и кровова, громобран са кабловима, бакарну украсну оплату са портала. Поскидао је исто тако и сва звона израђена у Француској; полупао многе прозоре, разбио камени рагастов над порталом, а при скидању чувеног, великог звона разлупао мермерни стубић двојног прозора на звонари, јер велико звоно није могао друкчије извадити. Задужбину Краља Петра непријатељ је ипак провизорно покрио обичним поцинкованим лимом, док су друге демолиране цркве у Србији, по скидању бакра, остављане својој судбини. Па и то није било доста избезумљеном непријатељу. Оскрнавио је гробове у крипти