Топола

22

Задужбине, отварајући гробнице, под сумњом да је у њима скривена Краљева архива. Опљачкао је и однео све што се око цркве нашло од материјала, машина, алата, намештаја и др. На тај начин и ова славна Задужбина Краља Петра на Опленцу имала је сличну судбину 1915 године, као некада Стара тополска црква Карађорђева 1813 године. По завршеном Светском рату, у ослобођеној земљи и ново створеној Југословенској држави, Краљ Петар је неколико пута обилазио своју задужбину на Опленцу. Изморен великим и тешким напорима за време рата, оронулог здравља, под огромним теретом патњи, које је преживео са својим народом у најтежим данима свога живота, Стари Краљ је био на измаку свога живота. Кадгод би дошао на Опленац, Краљ Петар би дуго седео пред црквом и посматрао њену мермерну белину. Кроз њу као да је гледао светлу белину снегова албанских, који су му однели хиљаде најбољих војника, његових највреднијих сељака, на оном бесмртном путу ка Слободи. Као да су пред њим дефиловале сени палих хероја у непрестаном ходу. Толико их је много било, на том путу вечне славе! Због тога је још више био везан за своју Задужбину. Краљ Петар није доживео да види своју Задужбину обновљену и довршену. Тај аманет оставио је своме сину Краљу Александру Карађорђевићу. Да настави и доврши велико дело свога оца. 16 августа 1921 године, у вили на Топчидерском Брду, угасио се племенити живот Великог Владаоца и узвишеног човека Краља Петра I Ослободиоца. Посмртни остатци Великога Краља били су изложени у Саборној цркви у Београду, и народ је пуних пет дана одавао последњу почаст своме Краљу, који је до свога последњег часа радио за добро свога народа. Увече 21 августа очитана је заупокојена служба