Топола

23

у присуству Краљеве породице, и затворен ковчег од храстовине, изнутра обложен оловом, а преко њега пребачена државна застава са грбом, и на њу стављене Краљевске инсигније. После величанственог погреба у престоници, тело Краља Петра пренето је возом у Младеновац. А из Младеновца камионом до Тополе. Са обе стране друма народ из околине, целим путем, дочекивао је и поздрављао Краљево тело, а напред су Космајци на коњима чинили почасну стражу. Шумадија је отворила своја недра да пружи последње одмориште своме сељачком Краљу, на оном истом месту, где су његови претци почели неуморну борбу за слободу, коју је Краљ Петар завршио и извојевао целокупном југословенском народу.

Двадесет седих Шумадинаца унели су Краљево тело у његову Задужбину, а двадесет младих Шумадинаца спустили су Краљев ковчег у крипту, и поставили у гробницу Јужне апсиде, на вечити починак 22 августа 1921 године око 6 часова по подне. У томе тренутку, поред почасне паљбе трупа на Опленцу, испаљен је по 21 топовски метак са бедема Београдског града, у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Сплиту, Цетињу и Новом Саду, као и са свију бродова наше ратне морнарице на Јадранском мору, Дунаву и Сави, уз одјек црквених звона у целој земљи. Тако је сахрањен Велики Краљ Ослободилац у својој Задужбини на Опленцу.