Топола
15
влада вечптж снег и лед. Геолозж су наслућжвалж ж закључжвалж да се земљинж жоловж померавају ж да je Шпжцберг некада морао лежатж много јужжжје од Северног пола него што данас лежи. Ову хжпотезу требало je доказатж. Још у другој жоловжжж прошлог столећа жозватж научнжцж, као што су Томзон, Г. X. Дарвжж п Скжјажарелж покушавалп су да нађу механичке разлоге за померање полова на земљжној површжни и да математжчкжм путем обухвате извесне елементе који утжчу на то помераље. Онж су тражжлж узрок тој жојавж у промени распореда маса на земљж, али нпсу могли доћи ни до каквог ужотребљжвог решења. Решење je дао Мжланковић. Он je кренуо другим путем, узимајућп у обзнр најновија испитавања геофжзике о природи земљине кугле. Према тим испитивањима континентп су саграђени од лакшег матерпјала и налазе се изнад једног слоја тежег материјала, који није сасвим чврст, већ показује пзвесне особине течних тела. Услед тога постоји могућност да се земљжн жокржвач жомера лагано на таквој жодлозж. To je померање, према ДЈжланковжћевим рачунима, бжло толико да je Севержи земљжж жол, жре неколико стотпна мжлжожа годжна, био жегде у Тжхом океану. Тада се Шпжцберг налазио близу Екватора. Мжланковић je жзрачунао тачжо путању ло којој су се половж жомералп. Из те путање вждимо да je пре леденжх доба Севержа Еврожа лежала мжого јужжжје тако да су се ледена доба у терцжјеру кроз дуге милжоне годжна, јављала само у Северном Сжбиру, и у пределима који данас леже блжзу данашњег жоложаја Северног жола. Овако изгледају резултатж жстраживаља Мжлутжна Миланковпћа жа жољу жримењене математжке. Пре тога дао je он впше радова у технжцж армжраног бетона, који су се показали за прорачунавање бетожскжх конструкција од ведиког практжчног значаја.
Наши физичари, техничари и хемичари
Пржлог нашег народа на многим жољжма фжзжке, технжке ж хемжје врло je обилан ж значајаж. Он je често бжо толики, да на њему базжра чжтав даљи напредак. Марко Антун Господнетић. Првж наш жознати физжчар савременжк je Марина Геталджћа. To je сењски бжскуж ж сплжтски надбискуж Марко Антун Госжоднетић, жознат жод латжнским жменом Дедомжнжс. Овај жаш велжкж човек жровео je своју младост код Језужта у Италжјж, али je био слободоуман ж жрожоведао je англиканство у Бжглеској. Због тога га je прогонжо пажа Урбан УШ. Умро je у Ржму 1624 у затвору у највећим мукама, У Енглеској се Господнетжћ жосветжо науцж н почео да жроучава пржроду светлостж ж светлосних жојава, 0 томе