Топола

24

техничка област, која je са практичног становшпта од огромног значаја. У радиотехнждк, почевши од бежичне телеграфије и телефоније па до телемеханике и телевизије високофреквентне струје играју главну улогу. Оне се искоршпћују са великим' успехом у лабораторијама атомнствке за разбијаље језгра атома, помоћу њих производжмо озон и азот, у последље време искоришћују се практично код електричног осветљења и код жичне многоструке телеграфије и телефоније, а у електрпчној тераппји већ дуго времена служе за лечење многих болести. Сва та поља примене високофреквентних струја заснивају се на Теслиним радовима; зато се данас Тесла у науци назива „творцем пгехнике високих фреквенција“. 41 на овом се пољу покушавало да се Тесли умање заслуге, тако да je појам „Теслине струје“ дуго времена био ограничен само на специјалне високофреквентне струје високих напона, које се производе помоћу Теслиног трансформатора. Данас je и у том погледу дошло до преокрета, јер смо доказали да Теслине струје обухватају све области високофреквентних феномена, Пре Тесле нпје било високофреквентних струја, а, међутим, многи физичари деденијама су експериментисалп са електричном варштцом. И ако je немачки физичар Херц још 1887 помоћу варнице дошао до открића електромагнетних таласа, и до потврде Максвелове електромагнетне теорије светлостж, ннје могао да оствари непрекидне осцилације и непрпгушене таласе. Његови таласи бнли су јако пржгушешт, тако да су сеизмеђу појединих таласних група појављпвале велике временске паузе. Сам Херц je прпзнао у једном научном предавању 1889 да je то велнка незгода, али да je немогућно остварити непрекидне осцилацпје. Тесла je међутим такве осцилације и многе нове феномене остварио већ 1890 II у научним предавањима у Њујорку, Лондону, Паризу, Филаделфији и Сен Лују (1891 јих открића и истраживања. To je тада изазвало у науци читаву сензацију, и довело до нових пстражпвања. Тада je Тесла био на врхунцу славе, али je после неколпко годпна било заборављено шта je све створио, јер су тада већ многи други били успели да поједина открнЉа и проналаске, која je Тесла ранпје објавпо, прпкажу као своје п вежу за своје име. Најкарактеристичнији je случај са многим открикима и проналасдпма на пољу радпо технике. Док je Тесла у дугогодишњем експерпменталном раду створио све основе и главне системе бежнчне телеграфпје, па чак и телемеханике, дотле je Марконн искорпстио пзвесне Теслине днспозптиве п успео у Лондону да створи једно друштво, које je уложило велпки капитал да бп наводни Марконијев проналазак остварпло на пндустриској основи. Осим Марконлја у Француској се истпче Бранли као проналазач бежичне телеграфије, а многп сматрају да Херцу припада главна заслуга. Све je то, међутим,