То је "Он"

45206 ==

једноставна, пространа и досадна, Мочар, све само блато н муљ. И тешко ономе, који учини само један кобан и несигуран корак у лево или у десно по стази, коју су подигли наши пионери. Жива ће га мочар засисати.

Стаза је направљена узана, на брзу руку, од прућа, леса и набацане земље, по гдеи камена; она нема ни довољне чврстоће, ни довољне ширине. А од непогоде, од употребе и пролаза већ прошавших трупа, постала је још несигурнија и опаснија.

Прешао сам врлети и стење Албанско, Црногорско па м Херцеговачко, пешке и на коњу. Пењао се и спуштао са врхова, и литица њихових. И све то није ништа, не да се ни сравнити са кобним самртничким путем преко мочара од ЈЊеша до Маћехе.

Да то је стаза смрти.

Иде... корача... гегуца, мили,,. И ето, почиње мочара. Нема више пута ни лево, НИ десно, Равница се затвара. Почиње кобна и бескрајна мочара. Она је сва зарасла у штуро џшбуње. Свуд се диже дивље и густо шибље, чије шибљике у пролазу својим бодљама и ударима још више задају мука и болова. Свак иде опрезно, корача са зебњом, пазећа где ће стати, подскакује са грумена на грумен