То је "Он"

5 и

дваквим приликама најчешћеи дешава, леже коњски и људски лешеви. Већина коњских, Преко њих прелази се као преко леса.

Ено, тамо... на савијутку један зеленко у последњим трзајима... испружи се и зарони у воду и муљ. Гле, тамо диже се нека доратаста глава са некад снажним а сад као трска вратом. Баци последњи бесвесни. тужан самртнички беласаст поглед и сруши сеу мочар за навек.

Даље, Даље...

Ено, онде, на једном од најопаснијих места заглибило се неколико коњских прилика који се боре са смрћу, они су у самртном дрхтају, пропињу се и клонули падају у мочар да ускоро послуже као л=се за прелаз оних што непрестано и неуморно иду..,

Где.. где... виде се телеса Онога, што се и дању и ноћу повлачи, корача и иде по овој бескрајноји ужасној мочари. Ето га. Он је стигао на окуку: изморен, изгладнео, зажагрених дубоко-упалих очију. Застао за трен. И гле! У мах скљокао се. Само му видиш како се његово плавкасто око поступно слеђује и почиње се цаклити. М у томе оку читаш неку бескрајну равнодушност као да је достигао неки виши покој и блаженство,