То је "Он"

45 =

~

по заклетви, коју сам пред заставом полагао. Да овако поступим научио сам још у крилу мајке моје, која ме је задојила да је боље „изгубити главу, него огрешити душу“: научио сам из прича и песама мога ђеда, мојих старијих што их певаху уз гусле крај огњишта и по нашим саборима. Од њих чух о негдашњем српском царству, српској слави и величини, о Цару Душану Силном, Цару Лазару, Краљевићу Марку, Погибији Косовској, Милошу Обилићу и другим нашим јунацима. Још више, у школи, у војсци, у животу научих и сазнадох да за срећу и дсбро народа и земље чије сам чедо, веше, за Слободу и Ујединење вековима распарчзане браће, треба заложити све, па и последњи откуцај срца. „ја ево дајем своју младост, и цело биће своје. Дајем без роптања, без прекора. И овде, у овом пустом и бескрајном мочару умирем нечујно и незнано, али са несаломљивим убеђењем и уверењем: Тако је морало бити, тако се ваља, Тако је наш српски Бог рекао. · Тако је заповедио мој свемоћни народ, чиј сам ја син, чија сам јединка, било његове дивовске снаге и један оп безбројних, најм њих и нечујних извршилаца и изразилаца његовог необичног по духу и моћи ђенија.“