То је "Он"

в КБ ==

њеног, од обала Саве и Дунава, кроз китњасту Шумадију, нреко Старг Србије и Македозије, Албанских и Црногорских врлети, па све до њеног краја до невидовног мора, _- ова кобна стаза усејана је безбројним лешевима коња и стоке и телесима и ко. стима онога недосежног, који заложи свеи испи горку чашу искушења до дна, само да истраје и дочека час свога препорођаја и обновљења.

И сва она опегрважена је и окићена безбројном опремом људском и коњском расејаном дуж ње. Ту су и пушке и топови и муниција и кола и све што се истрошило, што се није могло понети, повући, што је неминовно морало остати да тужну визију страховите путање још више и јаче осенчи и обоји.

Нехотично се сетиш стихева великог Пушкина из поеме Руслан и Људмила:

„О поље, поље, Кто тебја усјејал мертвими костјами Чеј борзи коњ тебја топтал в посљедњи час кровавој битви 2 Кто на тебје со славој пал, Чји небо слишало молитви 2 Зачем же поље смолкло ти И поросло травој габвења 7...“