То је "Он"

_ 83:52.

своје земље беспрекорно, без ропота, нећоколебљиво згложи свој живот, као жртва Аврамова, с осмејком радости и среће што дочека тај свети час.

Његове вође официри и подофицири нису никаква засебна бића. Нема ни резервиста, ни активаца, већ само српски, југословенски војник, подофицир х официр. И своје вође официре народ је њихао, гајио и ковао у својој џиновској утроби, да му у судбоносном дванајестом часу изгоре и светле примером ненадмашна јунаштва и самопрегорг. Куманово, Бакарно Гумно, Битољ, Брегалница, Цер, Рудник, Кајмачалан, Добро Поље, Ветреник, и Добруџа неумрли су и сјајни споменици Њихове вештине, њихова јунаштва и самопожртвовања. Да, да, то није ни војник, ни подофицир ни официр, ни активац, ни резервист, ни друго ни треће позивац, ни последња Одбрана, па то није ни сељак, ни грађанин, ни господин, _ ни трговац, ни занатлија, па ма били и разних погледа, убеђења и партија а најпосле и друге вере, који се могу издвојити и гордо и охоло рећи за себе: „То смо ми којима припада Главна заслуга за почињена дела и успех“, Не, нико, ни појединац, ни групе, ни ста-