Трагом живота и науке

114 ТРАГОМ НАУКЕ

порекла. Док једни верују да природа остварује неку замисао и да има, према томе, своју сврху, други мисле да је природа, без плана и сврхе, само неодољив развитак особина, као што се камен низ брег ваља без сврхе и намере. Други опет, вероватно најмногобројнији данас, налазе да је излишно имати икакво мишљење о тим питањима.

Успркос тако различним схватањима, научници раде сложно, на истој науци, и наука се развија прелазећи из руке у руку, и атеиста продужује где је деиста стао, и тако унапред.

Стога религиозност није никада била препрека научноме раду. Она може чак уносити у научникову делатност неку дубљу оправданост. Као пример сагласности научнога духа непоколебљиве чврстине и жарке религиозности, наводи се обично Луј Пастер. О чисто осећајној страни Пастерове религиозности сведоче ови његови редови: „У свакоме од нас, вели Пастер, два су човека: један је научник, т. ј. онај који је раскрстио с предрасудама, који, посматрањем, експериментисањем и умовањем хоће да доспе до познавања природе; други је, осетљив човек, човек од традиција, који верује или сумња, човек од осећања, човек који жали за својом несталом децом, који не може, на жалост, доказати да ће је још једном видети, али који се у то нада и који у то верује, који неће да умре као што умире какав микроб, већ који вели да денсе снага која је у њему преобразити .