Трагом живота и науке

116 ТРАГОМ НАУКЕ

њених, кад је сав наш унутрашњи живот у знаку истога схватања.

Да ли ће се рећи да сам у заблуди што сам нашао стварност узбуђења у уметничком делу, зато што су његова сретства изражавања варка, која, разуме се, не одговара научној стварности!

Сукоби вере и науке бацили су на људски дух најтамнију сенку: на једној страни су инквизитори Ђордана Бруна и Галилеја, на другој су позитивисти, инквизитори сваке духовности.

Ма како да су ти сукоби бесмислени и за жаљење, порекло њихово врло је јасно.

У зачетку своме, вере су покушале да заједно обухвате и сагласе обе потребе људскога духа: потребу сазнања истине о материјалном свету и потребу саздања једног унутрашњег света верских осећања. Отуда се, у почетку, вера и наука поклапају: наука је у рукама свештеника, вере се не баве само духовним проблемима већ и физичким, дајући своје системе космогоније. Човек је мислио да ће истина одговарати његовим тежњама и чежњама, и да ће се материјални свет повити оном свету осећајности који је помњиво саградио и у коме је нашао утехе својим сумњама, оправдање својим надама. Диван сан детињства човечанства, рекао би Ренан, када је оно кројило истину према својим чежњама.

Вера и наука постале су из истог настојања људског да нађе одговора на сва питања која му