Трагом живота и науке

ВЕРА И НАУКА ЈУ 119

· може друго рећи до: „Не мислимо на то, већ радимо.“ Он завршава увек недоследношћу, док онај који верује може у својој заблуди остати до. краја доследан. Први се заварава, док други то не чини, па ма био преварен.

Рационалиста је живео у истини, али своју делатност није могао довести у склад са својим схватањем људске судбине. Онај који верује, пак, макар био потпуно у заблуди, могао је постићи тај склад. Он је створио својој делатности рационалан оквир, а то је најрационалније што се може пожелети. Створити једно схватање хармонично са нашим делањем, које ће нам омогућити да му останемо верни до краја, и да смрт сагласимо са животом, то је највиша сврха. Јер шта мари да ли ће се остварити очекивања с оне стране гроба, кад су послужила животу који нам је дат! Исто тако, шта вреди загробној истини жртвовати склад и рационалност овог живота, кад ту истину нећемо искусити!

Неоправдано залажење вере у материјални свет изазвало је реакцију науке, која је тиме скренула каткад са свога пута. У борбама око теорија О еволуцији знатну је улогу имало побијање теолошких тврђења која наука не може примити, што је утицало на науку, која би иначе другим путем пошла, т. |. правим научним путем.