Трагом живота и науке

МРЦИЧСЈР

ЕВОЛУЦИЈА ЖИВОГ СВЕТА 17

то случај са животом, кад би успркос. томе жива

бића била непроменљива и у дугим размацима времена, то би значило да она имају у себи чудновату моћ опирања свакоме утицају који покушава да на њима остави свој траг, и да су кадра у свакоме тренутку и у свима приликама које нису кобне по њихов опстанак, бацити на један тас мерила тегове те своје особене моћи и тиме одржати равнотежу, успркос свему ономе што случај и стицај околности упорно бацају на други тас.

На основу тог филозофског схватања тока

"целе природе, идеја еволуције живога света изра-

жавана је у много махова и на разне начине, од филозофа Старога века до Ламарка и Дарвина. И заиста, има нечега тако природнога у томе схватању, да се жива бића, која су непрекидно изложена утицајима средине с којом су у непрекидноме сукобу, у дугоме низу нараштаја постепено и неприметно мењају под тим утицајем, као што површина Земље мења своје лице поглавито дејством неуморних безначајних чинилаца. Стога су теорије које су, као Дарвинова и Ламаркова, покушале да у дејству спољашњих чинилаца, посредно или непосредно нађу узрок еволуцији, одјекнуле у науци као икоја друга теорија. Ламаркова теорија оснива се на наследности стечених особина изазваних утицајем средине или тежњом организма да на њене утицаје одговори на неки начин. Дарвинова теорија, истина, полази од незнатних случајних урођених и наследних промена, али које могу бити

Трагом живота и науке 2