Трагом живота и науке

бр МУ О

Ми

18 ТРАГОМ ЖИЗОТА

узрок еволуцији само стога, што их спољашњи чиниоци одабиру, према томе да ли се указују корисни организму, у његову сукобу са спољашњом средином.

Треба рећи, да експериментално испитивање све више подвлачи необичну моћ живих бића, да отиске, које на њима остављају спољашњи утицаји, не преносе на своје потомке. (Од наслеђивања стечених особина мало је шта остало у савременој науци. МИ у погледу подношења утицаја неорганске средине, као и у погледу самог животног механизма, жива бића се, као што већ поменусмо, указују природним творевинама које се одржавају, тако рећи пркосећи | току неорганскога бивствовања.

Еволуција живога света, у прошлости бар, изгледа да је чињеница коју неће ништа моћи 060рити. Многе и врло разноврсне чињенице говоре у прилог еволуцији живих бића. Међу њима нема сумње да највише вреде палеонтолошки докази дати окамењеним остацима животиња и биљака које су се низале у току времена. Увек ће највећу важност имати чињеница, да се у најстаријим слојевима Земљине коре, у којима су нађени остаци живих бића, налазе фосили само нижих и простијих организама, док се сложеније животиње и биљке јављају тек доцније, и то све сложеније, готово истим оним редом којим су их природњаци поређали на основу степена њихове сложености; тако да у геолошким слојевима наилазимо на