Трагом живота и науке

ПРИЛАГОЂЕНОСТ живог СВЕТА 95

би била велика разноврсност могућих механизама који би водили истој сврси.(%) Лет птица и начин на који је човек решио летење тежега од ваздуха, врло су поучни у том погледу. Човек је најпре покушао да подражава лету птица машући великим крилима, и није успео. Доцније је решио проблем на други начин, који је изгледао у основи различан од птичјег лета. Међутим, од како је Матеџ објаснио механизам птичјег лета, физиолози знају да човек није подражавао птици онда када је мислио да то чини, а да је успео да полети стога што је погодио принципе птичјег

_ лета, иако је мислио да је открио нешто ново. У

истоме реду мисли занимљиво је посматрати како авион све више узима облик извесних живих летећих облика, иако се нимало не угледа на њих, али силом искуства човек долази до онога што је у живих бића остварено, и уместо првобитних облика асроплана, са оним спратовима оквира, дошло се до сличности са вилинским коњицем.

Да би једра каквога брода дала највећу брзину, потребно је, вели Матггеа СОмтту, да буду

1) (цепоћ наводи органе који су по сличности и употреби равни овом човекову оруђу: лопати, будаку, турпији, пили, штипаљци, музичким инструментима, преси, бризгалици за инјекције, пловку, бодви („харпун“), котви, чакљи, веслу, дугмету за притискивање (као на рукавицама), електричној батерији, фењеру, оклопу, опрузи и др. Једино је точак оригиналан људски проналазак. Сви проналасци Светског рата били су већ познати животињама: и одбрана гасовима, и заклањање 33 вештачку маглу, и скривање узимањем боје своје средине.