Трагом живота и науке

|

36 ТРАГОМ ЖИВОТА

истоветна са птичјим крилом у свим подробностима, и што се тиче њиховог спољашњег цртежа, и кривине, и ширине и дужине.

Кад је затребало сложеније организме снабдевати хранљивом течношћу испирајући њоме све кутове њихове, природа је тај задатак решила као што је и човек учинио кад се је нашао пред сличним задатком снабдевања водом каквога града. употребила је разгранату мрежу цеви кроз које средишњи шмрк потискује течност, крвне судове и срце. Срчани шмрк оснива се на истоме физичкоме начелу као и обични шмрк, који је човек изумео још онда кад није знао ништа о начину срчанога рада. У оба случаја течност се креће одређеним правцем згодним распоредом залистака или вентила.

Да би се обезбедила исхрана младога сисара, нарочите жлезде луче хранљиву течност, млеко, која садржи управо све оно што је потребно животу и развитку младога организма коме је намењена. Приметимо да млеко није састављено из прибраног и процеђеног материјала који се налази у крви, већ садржи, нарочито, хранљиве састојке које граде млечне жлезде: изван млека, у организму нема ни млечног шећера, ни млечних беланчевина, ни млечних масти. У једном једином погледу млеко не задовољава потребе младога сисара: не садржи довољно гвожђа. Али (не велим: „зато“, већ само утврђујем чињеницу), новорођени сисар је донео у својој јетри залихе гвожђа које је