Трагом живота и науке

ПРИЛАГОЂЕНОСТ ЖИВОГ СВЕТА 37

прикупио од своје мајке чија јетра садржи

гвожђа у слабијој размери.

Ово нису неки изузетни примери очевидне сагласности између физиолошких творевина и онога на шта су употребљене, већ је целокупно живо биће, његова грађа као и његове радње, у знаку те несумњиве складности, којој можемо порицати сваку сврховитост, али коју не можемо не увидети. Стшетоћ, кога наводим стога што је изразит претставник биомеханичара, али који није изгубио моћ да увиди оно што је очевидно, вели: „Физиологија је наука о сврховитости органа.“

Они који наводе примере нескладности и несавршености у појавама живота, не опажају, махом, да тиме само истичу сав значај оних механизама који су складни и савршени, јер доказују тиме да је оно што је прилагођено и подешено, могло постати једино савлађивањем некога отпора, и да живо биће није неки механизам остварен хармонијом која непосредно происходи из онога што их саставља, већ да је резултат који је морао бити постигнут.

Кад поредимо људске творевине са природним творевинама које налазимо у живих бића, те видимо да у оба случаја исто оруђе, иста сретства, имају исту употребу, питамо се да ли је могуће да тако сличне ствари имају сасма различне начине постанка. Узмимо један пример, од кога има стварно дубљих, али који са своје једноставности може послужити извођењу које следује. Између