Трагом живота и науке

пи

88 ТРАГОМ ЖИВОТА

клешта, алатке коју је човек изумео и саградио, и ракове штипаљке сличност је велика, и у погледу начела на коме су саграђене те творевине и у погледу њихове употребе. Има зупчастих клешта које су нарочито сличне штипаљкама у ракова, које такође имају зупце. Али у погледу генезе, постанка, те две творевине, изгледа, немају ничега заједничкога. Јер човеково оруђе постало је из замисли како ће се постићи извесна сврха; док за ракову штипаљку ништа није било предвиђено, није било ни замисли, ни сврхе, већ једино искоришћавање и корист нечега што је већ било ту, и

што је одвело до истог резултата као и човекова

замисао и њено материјално остварење.

Међу свим природним појавама и творевинама, једино у живих бића налазимо ту сличност са творевинама људским, т. |. са творевинама које остварују неки план и које имају неку сврху. То је у толико значајније што ток и хармонију целе неорганске природе можемо схватити као развитак детерминизма који потиче из основних особина неорганскога света. Али за жива бића није тако. Одувек је било запажено да се живи свет разликује у томе од свега осталога у природи, и да његове творевине, иако различне од човекових, ипак потсећају на људске творевине у толико, што изгледа да су постале са планом да би постигле неку сврху, употребљавајући и обуздавајући неорганску природу, као што то човек чини градећи своје справе и оруђе. Сви покушаји да се