Трагом живота и науке

ва ј 1"

ПРИЛАГОЂЕНОСТ ЖИВОГ СВЕТА 59

постанак и еволуција живога света објасни детерминизмом неорганскога, остали су до сада безуспешни. И док је из свих других наука о природи финалистички речник сасма одбачен, наука 0 животу не може се њега лишити чак ни онда када побија финализам.

Људске механичке творевине и биолошке сличне су не само по томе што видимо често да се исто постиже истим, већ и по томе што нису увек савршене, јер видимо да имају сврху, али коју увек не постижу, и да у оба случаја има покушаја који не успевају.

Треба ли и у целисходној природи биолошких творевина претпоставити стварну сврховитост, која претпоставља замисао и вољу, као у људским творевинама; или, не осврћући се на приговор, да је врло чудновато што човек замишља да нема воље изван његове, остати при томе, да од свих творевина које постоје само су његове израз једне намере и циља, а да су биолошке творевине, које су махом много сложеније од његових и које изгледају сврховите као и оне, и из којих потиче и његова воља, постале без сврхе и плана. На то је лако одговорити, да воља није слободна, да сеи она покорава строгом детерминизму као и све друге појаве. Али иако кржљава и обуздана, ипак наша воља може остварити нешто што смо у стању да замислимо, па макар ни та замисао, ни њено остварење, не било спонтано. О таквој вољи може бити питање у делима природе.