Трагом живота и науке

40 ТРАГОМ ЖИВОТА

Једно ми се чини несумњиво, а то је: да људске творевине и биолошке нису сличне само по томе што су подешене тако да могу испунити неки задатак, и по томе што постоји несумњив однос између оруђа и онога на шта се оно употребљује, већ и по томе што морају и у погледу свога дубљег порекла бити генетски исте природе.

Али уместо да тражимо решење у претпоставци да постоји нека свест и воља у делима организоване природе, потражимо у нашој вољи оне биолошке факторе које можемо замислити да воде организовану природу. Уместо да постанак ракове штипаљке доводимо у везу са творевинама наше воље, доведимо у везу постанак наше воље са чином који. остварује сврховите органе и организована бића. Ако је постанак штипаљке која има да послужи раку загонетна, ипак није загонетнија од постанка наше замисли и воље, из којих има да потекне оруђе које ћемо употребити на сличне циљеве. Људска индустрија није нешто вештачко, већ је, на крају крајева, биолошки производ као и ум и воља из којих је потекла. Према томе, све оно оруђе човеково, грађено са сврхом и намером, унапред намењено некој употреби, у правоме смислу су биолошке творевине. Финализам није дакле стран биолошким појавама. Зашто би био немогућан и тајанственији у другим биолошким појавама него што је у људском делању и реаговању на спољашњу срединуг Зашто признавати финализам у постанку ове машине за