Трагом живота и науке

ПР РОН ПРАЋЕН

ти

чл

ПИ ДРУМ и

вн-Б

лавови ваитоа

ин

=.

ПРИЛАГОЂЕНОСТ ЖИВОГ СВЕТА 45

одвише ниска да би се живот сличан земаљском могао замислити: на Јупитеру температура би била

· — 110 до — 120" а на Урану, Сатурну и Нептуну

још нижа.

Истина је да те прилике искључују могућност живота онакав какав је живот на Земљи, а не живота уопште, који се може прилагодити, као што имамо примера на Земљи, врло различним приликама. Али и то прилагођавање има доста уске границе: Ни на Земљи се живот није могао прилагодити свим условима који владају на њеној површини. Има на Земљи читавих предела ненасељених, у леденом као и у тропском појасу.

Да ли би било могуће да је та чудновата појава живота, која нам се данас чини највећом загонетком, особена нашој планети, која иначе ни по чему нема неки особени положај међу осталим планетама. Можемо ли претпоставити да у васељени само на Земљи постоји мисао Ако не, како замислити да између тих сродних појава не постоји неко сротство које би порекло живота отиснуло много даље оданде где га ми обично тражимо.

Небесни систем нам се указује целином у многом погледу: заједничко порекло небеских тела, везе међу њима изражене њиховим хемијским саставом и законима њихова кретања, тако да нам се чини природније сматрати живот појавом која је опште добро а не особена једној планети, а још мање расуту по васиони, али без икаквог међусобног сротства, Нисмо ли у заблуди када замишљамо.