Трагом живота и науке

46 ТРАГОМ ЖИВОТА

зачетак живота у релативно скорашњој геолошкој прошлости, без икакве даље прошлости» Није ли појава живота на Земљи продужење или поновно распиривање нечега што је већ негде тињало или буктело2 Нема ли живот никакав дубљи корен до онај који досеже до палеозојских слојева наше планете»

Напротив, рекли бисмо да живот мора имати неких много удаљенијих успомена, које се изражују у току његове земаљске еволуције; рекли бисмо да се живот није појавио на Земљи чист од сваке прошлости, већ оптерећен неком врстом наслеђа, које би било један од потстрека његовој еволуцији у одређеноме правцу, и са којега би развитак живога света потсећао тако много на развитак појединаца из којих је састављен.

Доста се понављало да је лични развитак, онтогенеза, убрзано и скраћено понављање родословља, филогенезе, тог организма. Таква сличност не може бити без узрока исте врсте. А лични развитак се одликује тиме што је у заметку већ одређен правац том развитку, и што је организам који ће се из њега развити, преко њега наследно

оптерећен. 55

Оно што наука има да сагласи, у својим напорима да продре у загонетку еволуције живога света, јесте строг механички детерминизам, са еволуцијом која је унапред одређена, бар у главним цртама својим.