Трагом живота и науке

РАЗВИЋЕ ЈЕЗИКА 68.

чари, и које премашује њену интелигенцију г · Мзгледа чудновато и несхватљиво стога, што ту појаву посматрамо са погрешног гледишта, што се тиче њене генезе.

Извршивши анализу језика, раставивши га у саставне делове, по неком реду и правилу који годе нашем духу анализе, ми са тог гледишта проматрамо знање језика оног неуког човека; као да је до њега дошао супротним путем од онога којим смо ми пошли, т. ј. синтезом из оних елемената у које ми рашчланисмо језик, научивши правила граматике и синтаксе, па се чудимо да се о њих не "огрешује иако их не зна. Наша грешка је очевидна. Јер знање матерњег језика указује се као целина, која почива на другим законима него што су они које нам открива лингвистичка анализа. Као год што се дете које има слуха неће огрешити о интервале "наше диатоничне скале певајући песмицу, иако не зна за ту скалу и савршено је неспособно да је схвати. Тражити тајну тог знања језика и музике у скривену познавању граматике и диатонике, значило би ићи сасма погрешним путем; и нико то ни не чини.

Међутим, то се ради у питању еволуције живих бића. Живо биће нам је дато као целина. Ми га рашчлањујемо вештачки, као што филолог рашчлањује говор. Издвајамо из целине засебне делове, сводимо механизам живота на низ функција и корелација. Стварамо мерило сложености