Трагом живота и науке

64 ТРАГОМ ЖИВОТА

"и савршенства, и замишљамо да је природа градила од онога у шта смо ми растављали, па остајемо запањени како је нешто, што захтева толико труда нашега, да би било растављено, могло постати у природи самом игром њених сила. Тада личимо на оног филолога, који би из очајања чупао косу пред неуким човеком који

савршено говори не знајући ни за једно правило_

које су филолози пронашли, и који би хтео пронаћи знање тих правила, као основе знања матерњег језика.

Значи ли да анатомија и физиологија не претстављају ништа природнога и стварногаг Не, јер су све науке сретства анализе, којом једино. можемо продрети у оно што изучавамо. Али би погрешно било мислити, да се природна синтеза врши из елемената, у које смо рашчланили појаве према својим сретствима сазнања. Граматика и синтакса одговарају очевидно нечему стварноме што је у језику; једино се помоћу њих може продрети у језични склоп; али деца га не уче на основу њихових закона, нити се језик развио из њих.

Сви језици имају нечега заједничког и подвргавају се неким заједничким законима, тако да би се и за њих могло рећи, као и за жива бића, да су постали по једном „плану организације“, те да отуда, или имају истога творца, или су постали једни из других. Ако се, што се тиче живих бића, може у томе погледу бити у двоумици, за језике нема сумње да имају заједничке одлике и онда