Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

13

Примери за међусобни рамунски однос рачуна :

У именовану радњу (са капшталом од 50.000 дин.) дође купац и затражи робе за 100 дин. Ко може дати ову робу = — Само Рачун робе, јер он рукује, прима и издаје робу. Купац узме робу, и хоће да плати износ у готову. Може ли Рач. робе примити готовину = — Не може и упутиће купца благајници, да тамо положи Рачуну благајнице, што он и учини.

У овом случају издао је Рачун робе робу у вредности од 100 Дин.; а Рачун благајнице примио је за Рачун робе 100 дин. у готову. Ево рачунских односа :

Рачун робе потражује од Рач. благајнице 100 дин,

„ _ благајнице дугује Рач. робе ВО О У главној књизи треба на обе партије — Ф0лије —- забележити (књижити) рачунски однос, т. ј.

одобрити Рачуну робе (вавести да потражује од Рач. Благајнице) ; а задужити Рач. благајнице (завести да дугује Рачуну робе) — два пут ће се дакле завести рачунски односе, т. ј. дужников и повериочев, и отуда је цео овај начин (систем) добио назив 460губо-двојно (душло) књиговодство.

Купац је могао пазарити н. пр. за 2000 динара робе пи положити 1000 дин у готову; а за 1000 дин. дати своју меницу (акцепт). Какви би тада рачунеки односи били Рачун Робе потраживао би 2000. Рач. благајнице би дуговао роби 1000. и Рач. меница би дуговао роби 1000. У овом случају имали би смо једног повериоца и два дужника, о чему ће доцније бити говора; а и у почетку овог примера види се да Рач. главнице потражује од три дужпика 50.000 (од благајнице меница, и робе), а дужници да му укупно дугују 50.000 динара. —