Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

20

Књига Благајнице служи иза отварање рачуна, за књижење у ошште свију послова, који су обављени за готово, и у њој се одређују рачунски односи појединих рачуна, што ће бити опширније изложено доцније о књигама и о току књижења по двогубом књиговодству.

Погрешке учињене у благајници поправљају се сторнирањем ; у њој није слободно грепсти и т.д. пошто треба да је уредно вођена.

Лице које искључиво прима и издаје новац и које води књигу благајнице, зове се благајник и треба да је стручан књиговођа, пошто он првобитним књижењем у благајницу даје правац правилном књижењу, одређује рачунске односе и т. д.

Благајница као и сви остали рачуни закључују се као и лични рачуни по простом књиговодству, и салдо се преноси на нов рачун. Код већег посла добро је да благајник „дневно закључује благајницу и да шконтрира касу“, па и ако му се стање не слаже, пре ће се моћи подсетити на грешку, ако је учињена тога дана, но кад прође неколико дана без шконтрирања.

2. Рачун страних монета

Сем домаће узакоњене монете свака је друга страна. У нас је узакоњен динар сребро, и по томе и златник (наполеон) важи као страна монета, т. ј. не води се у благајници.

Рачун стране монете стара сео страној монети која се налази у радњи; дугује при улазу, кад прими страну монету у радњу по цени куповној; потражује при излазу, кад изда страну монету по цени продајној; показује стање стране монете а пи