Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

Ди

23

а. Домаће или месне менице, т. ј. оне које гласе у динарима.

6. Отране менице или девизге, (Речве) т. ј. оне које гласе у страној монети, (заграничне).

в. Менични пријеми — акцепти или трате, т.ј. оне које је радња примила — акцептовала, и које има о року исплатити, и

. Менице за наплату (Тпсазаћ), т. ј. оне менице, које радња прима да их само за туђ рачун наплати, да учини као неку услугу, а уз наплату неког провизиона за труд, ако се то чешће дешава.

=

За све ове Рачуне меница важи једно правило; т. ј, сваки од њих стара се само за своју врсту меница : сваки дугује кад прими (при улазу) дотичну меницу, а потражује (при излазу) кад изда дотичну меницу. (ви показују стање дотичних меница, и закључују се Рачуном Изравнања. —- За сваку врсту меница води се и засебно шконтро и преџис (књига меница) и свака врста има свој засебни редни број и своје рокове плаћања (шкаденцију, подсетницу).

Изузетак од овог правила може се чинити само са Рачуном Страних меница (Девиза). Овај Рачун показивао би увек стање и добит, пошто при улазу страних меница у радњу дугује по цени куповној, а при излазу потражује по цени продајној — те би се увек показала нека дисеренција (разлика у курсу). Радње, које се задовољавају да знају само стање страних меница, воде страну монету по сталном курсу тако, да се не може показати диференција. (талан курс узима се н. пр. за аустријску Форинту 2.30 динара, може и мање или више, за