Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

ДВОГУБО (ДВОЈНО) КЊИТОВОДСТВО

Речено је већ у [ делу ове књиге (стр. 5), да је просто књиговодство употребљавано још у средњем веку и то прво у Млецима и да је оно служило као основ и двогубом књиговодству.

Када се, и где, почело двогубим књиговодством прво служити овако, као што га ми данас имамо, —- не да се тачно одредити; али, по природи и циљу самог двогубог књиговодства, свакако се оно најпре почело употребљавати код ортачких радња. Нарочито тада, када се почеше груписати мањи капптали у намери да створе већи капитал за неки посао, када се дакле почеше оснивати удружења или удеоничка друштва — тада се, велимо, најпре могла указати потреба двогубог књиговодства.

Удеоничка друштва имају велики број чланова — удеоничара, те није могућно да сви рукују имањем и пословима друштвеним, с тога они на своме збору пзаберу из своје средине један одбор од више чланова и повере му руковање друштвеним имањем. Тај одбор зове се Јтравни одбор. По истеку неког перпода, обично једне године, сазива се редовно годишњи збор удеоничара, на коме управни одбор полаже рачуне о своме раду и подноси годишње рачуне својим удеоничарима на преглед пи одобрење биланса. Ове рачуне прегледа Надзорни одбор пре но што се поднесу збору, о чему ће доцније бити