Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу

= 220) ==

морају узети у обзир при налажењу цене стајања израђене руде, стога се сви закључују Рачуном Доб. и Штете као расходи. Ово нарочито важи за удеон. друштва, а самац сопственик може све ове Рачуне да закључи Рач. обделавања рудника, као код фабрикиције.

РАЧУН ОДРЖАВАЊА РУДНИКА

За одржавање рудника чине се велики издатци као: чишћење рудника, одвођење воде (канализација) осветлење итд. и за све такове и сличне издатке дугује овај Рачун и закључује се Рачуном Доб. и Штете.

РАЧУН РУДАРСКЕ ГРАЂЕ (5еоНепћо!2) Овај Рачун стара се о набављеним трупцима (дебла) по-

требним за израду подупирача и дугује куповну цену више пренос и рад (тесачима), а потражује за добивене одпадке (од рач. горива) и од Рачуна облелавања или од Рачуна одржавања рудника пошто се код разних рудника разно и употребљава. Стање грађе, неупотребљене на стоваришту закљу-

чује се Рачуном изравнања.

РАЧУН ПРЕРОВА (Абрац):

Преров значи повлачење, кад је руда у једном правцу исцрпена или је подкоп дошао већ до одређене границе према добивеном праву за обделавање, При напуштању вади се све утрошено дрво, колико је то могућно и ако је оно још употребљиво, то се и даље употребљава за подкопе, а што није то служи за гориво (обично рударима бесплатно).

Трошак око прерова иде на Рачун прерова који дугује ва издатке, а потражује за вредност добивеног употребљивог дрвета од Рачуна грађе и закључује се Рач. Доб. и Штете.

Ако је преровом оштећено неко замљиште на површини, нарочито ако је оно страна имовина то се накнадом учињене штете задужује Рачун прерова. Ово је штета отуда што се

! Страни, нарочито немачки изрази (као оваји Најде) употребљавали су се до скора код нас, пошто су први рудари били Саси, који су још за време „наше старе српске државе доведени у Србију. Отуда су свакако порекла имена брда Русман, Штурац, од „Штурц“ тј. место на које се претурају колица, којима је изношена руда.