Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу

за

посао. Удеоничка друштва ницала су као печурке, а банкарске радње с њима упоредо: анонсе на све стране, а још више су се виђала радосна лица, која су попримала диференцију, јер акције почеше услед јаке тражње да скачу, па и остали ефекти скакаху у курсу сваког дана. Турски државни лозови достигли су необично висок курс. Све је то тако ишло до 1873 год., када је почетком маја, почео курс да варира: час је скакао час падао, а 9. маја у 11 сати пре подне, наступио је лом (крах). Тога су дана курсеви тако нагло пали, да су неке акције постале скоро без вредности. Настаде ужасна забуна и страх. Многи, који су сав свој капитал уложили у какве шпекулације осташе без капитала. Сиротиња која је шпекулисала на Берзи, имала је грдне деференције да плаћа а то није могла, већ је, материјално исцрпена, дизала руке. још истога дана проносили су се гласови: да ЕРЕ ЕОС из очајања скочио у Дунав, други да се обесио, трећи да је померио памећу итд. На дан краха настаде на улици пред Берзом (Шотенринг) метеж; цео је Беч појурио Берзи; кафане се испразнише, пролаз улицом био је немогућ. Кукњава, врева вика, ларма на све стране, а то је и нас, тадашње ђаке у Бечу, као очевидце, веома интересовало. -

Овим су „крахом“ оштећене многе и многе фирме по провинцијима, а тако исто и у суседним државама, нарочито у Немачкој. Па и од српског капитала изгубљене су грдне суме; тако се рачуна да су само Панчево и Нови Сад том приликом изгубили око један милион форината српскога капитала, пошто је крах на Берзи повукао за собом читаву поворку других невоља. Крах је, и ако не непосредно а оно посредно, захватио чак и Србију; једна тадашња нова српска тековина, Прва Српска Банка, мораде ускоро пропасти због несавесна рада, због шпекулантских предузећа која су претпостављала нарочито стручно знање (грађење железница).

Све ово нерасположење и неповерење према удеоничким друштвима било је само пролазно, и убрзо је прешло у заборав. Увидело се да је склапање удеоничких друштава једини начин да се дође до већих капитала за неке циљеве. Знало се да је било и да надаље може бити злоупотреба, па се почеше ипак оснивати удеоничка друштва, али су у Управу бирани људи који заслужују потпуно поверење, људи опробани, који су располагали већим капиталом. Удеоничка