Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу

Па

0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА У ОПШТЕ

Новчани заводи (Сгед!-, беја-Таз ије, Тизбшв де Сте41), постали су, као што већ знамо, прво у Италији, беху дакле удеоничка друштва, па и данас се само за удеоничко друштво вели „новчани завод“. Приватна лица када се баве истим пословима зову се банкари или — ако раде у мањем обиму и ако се баве поглавито разменом новца, куповином и продајом злата и разне стране монете — мењачи (сарафи; Ууесћвјег, сћапсешг). Изгледа да су баш и ови мењачи и дали први повод за оснивање новчаних завода. Против њих и осталих који су врло радо послуживали капиталом, Т' ј. давали новац са грдним интересом који се није годишње већ у много краћим роковима обрачунавао и наплаћивао, устало је тада коло хуманих, честитих људи, те основаше Банке, да би могли јефтинијим новцем послужити.

Циљ је новчаним заводима да јевтиним новцем послуже трговини, занатима и радиности уопште. Овај се циљ провлачи, као црвен конац, кроз правила сваког новчанога завода, ма да се сви не држе строго тога циља. Заводи немају главни циљ да деле што већу дивиденду, јер, тежећи за тим, обично промаше оно што им је правилима на првом месту стављено у дужност. Има и данас завода који, да би постигли што већу добит, при позајмицама рачунају не само највећу законом допуштену меру интереса, већ још ваздан неких такса, тако да интересна стопа износи 16 па и више од сто. Овакав се рад не може сматрати као каква помоћ, која би одговарала циљу таквог завода.

Циљ је, даље, новчаним заводима да буде вољу за штедњом; да појединцима дају прилике да могу своју уштеду