Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу

пи

дати на приплод; да им је новац који су уштедели осигуран, и да се могу користити њиме у случају потребе. Овим послом, примањем уштеда или капитала појединих на приплод по мањој камати, а давање новца потребнима по већој, новчани заводи постану управо посредници између капитала и рада. Они овим трговањем са новцем имају своје лепе користи, јер се врши велики промет, а уједно потпомажу све оне којима је новац потребан. Зар би, нпр., какав капиталист хтео позајмити ма и најмању суму новца каквом сиромашнијем занатлији, како би овај могао: израдити своје рукотворе за сезону у којој се понајвише троше ти његови производи 2 Свакако не, или бар у врло ретким случајевима, у којима више решава сродство или познанство итд. Капиталисти дају своје капитале заводима, а они даље опет онима који их употребљавају, тако да први не знају за друге, а обе стране знају за завод.

У Србији, у опште у земљама у којима Срби живе, свест за оснивање новчаних завода дуго се није будила. Дуго и дуго смо били без ових корисних установа, али, кад се једном и у нас почела осећати иста потреба као што се осећала и при постанку првих завода због зеленаша, тада су, нарочито успехом Београдске Задруге, почели и у нас, један за другим, ницати заводи као задруге, штедионице, банке и Т. д.

· Најстарији наши новчани заводи, пре поменутог оснивања Београдске Задруге, били су Ваљевска Штедионица у Ваљеву, Смедеревска Кредитна Банка и Београдски Кредитни Завод (који је основан баш у време пада Прве Српске Банке). Ван Србије био је свега један веђи наш завод, Панчевачка Штедионица!, а тек доцније почеше и тамо оснивати један завод за другим. У новије време створише Срби и у туђини своје центре за новчане послове, исто тако као што је Народна Банка центар за нас. Ти су центри Српска Банка у Загребу и Централни Кредитни Завод у Новом Саду.

Данас има у Србији више од 200 новчаних завода, са уплаћеним капиталом од преко 40,000.000 динара, а ван Ср-

' И овај завод, један од најјачих“ пропао је потресен нешто ударом 1873 год. нешто и неискреним радом, а нешто и поплавом која је (1878) учинила грдне штете.