Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу
= Бо
ницама припада за дотичну годину задужују се дотични дужници укупно оваким ставом:
Рачун дужника реалног Кредита (или разне особе)
Рачуну Камаше реалног Кредшпа
-за обрачунату камату на менице реалнога кредита број... Дин.... итд.
У случају да дужник изузме већи део одређеног му кредита и да интерес и зајам достижу скоро целу суму за коју је завод интабулисан, дужник се позове да даде отплате, а ако то и на више позива не учини, онда се на основу соломенице затражи наплата, а на основу интабулације, ако затреба, и сама продаја имања. :
Ово би за нас била врло корисна грана рада, ма се она поставила на другу основу, што ће се свакако и учинити, "чим се буде извршило катастарско премеравање које је већ започето а услед ратова застало.
У суседним културним земљама, новчани се заводи врло радо баве пословима реалнога кредита. И многи тамошњи новч. заводи унели су тај посао у свој круг рада, имају за то нарочита наређења у својим правилима, а и нарочите пословнике, у којима је тачно изложено све што се односи на тај посао, као: процена, висина зајма, начин употребе, рок отплате, исплате итд.
Сем наведених начина по којима заводи могу давати „зајмове, има још један, а то је давање зајмова такозваним вересионим задругама, које су постале у циљу да се члановима такве задруге издаје зајам по меницама које су жириране од Задруге или Заједннце. Таку једну задругу саставља коло заинтересованих лица (а може бити и више таквих кола), који начине међу собом уговор: да за менице чланова своје „задруге јамче солидарно, т.ј. сви за једнога, један за све. Чланови су међу собом одређивали појединим својим друговима кредите, и као гарантију полагали су заводу, код којега су образовали заједницу, неку суму у фонд вересионе заједнице. Из овога су се фонда подмиривали трошкови (или како је то већ уговорено) и исплаћивале се менице које дужник не би исплатио нити би продужио рок, који је дакле постао