Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу
— 63 —'
инсолвентан, који је обуставио своја плаћања, пошто је презадужен или му је због других каквих околности, постало немогућно да се оцужи.
Оваке вересионе задруге осниване су нарочито у добу када је берзанска шпекулација не само са ефектима већ и са земаљским производима постала права болест; па како јеи сама побуда за такав рад била на нездравој основи тг је овај често водио пропасти, то су и те вересионе задруге биле кратка века. Штетне шпекулације упропашћивале су обично баш саме чланове таквих задруга, те су, услед солидарне обавезе, повукле за собом и остале "чланове. На тај начин не само да су такве задруге пропале, већ су и сами заводи код њих изгубили грдне капитале. Ово је учинило да се у новије време одустало оснивањем таквих вересионих задруга, пошто су се показале као некорисне и штетне, не само за појединце него и за саме заводе.
О УЛОЗИМА
Напред смо. већ поменули да новчази заводи својим уплаћеним капиталом и резервним фондовима гарантују улагачима за уложене капитале (уштеђевине).
Примање улога или уштеда од појединих лица по мањој, а издавање по већој проценатној стопи, управо је трговање новцем, а уједно је и посредовање између капиталиста, привредника и радника.
Разни заводи примају улоге на штедњу (5рагеасеп) на разне начине; тако су најобичнији улози на уложне књижице, затим на благајничке упутнице (Саззазсћејпе, Бопз де Тезог) и на пригнанице по текућем рачуну.
Уложне књижице (Зратђисћеј издају заводи као признаницу на примљену готовину ради приплода: Свака се примљена сума бележи у књижицу која се издаје улагачу, а тако исто се заводи у Књигу улога (препис уложних књижица или партијалник улагача) под истим редним бројем под“ којим је књижица издата.
Уложне књижице имају исте бразде и удешене су исто тако као и књига улога, само су ове последње малога (џепног) формата.“ За сваког се улагалача отвара у Књизи улога
ж и у њима нема бразде за кам. бројеве.